ПОМОЗИМО ЂУРИШИ

ПОЗИВОМ НА БРОЈ 1412 ДАРУЈЕТЕ 1 КМ ЗА ЛИЈЕЧЕЊЕ ЂУРИШЕ ТЕПАВЧЕВИЋА ИЗ ГАЦКА

ПОМОЗИМО ДРАЖЕНУ

Оболелом Мостарцу је потребна наша помоћ

Удружење Срба Херцеговаца и пријатеља у Србији

ХЕРЦЕГОВЦИ У ВОЈВОДИНИ - РИСТО ИВАНИШЕВИЋ, ЊЕГОШЕВО, БАЧКА

ЧЕКАЈУЋИ БАЧКИ ТРАМВАЈ

Ристу Иванишевићу (1930), родом из херцеговачког Богодола, доктор је давно рекао: - Живјећеш 100 година ако те трамвај у Његошеву не прегази!
Његошево је питомо село у близини Бачке Тополе. А у њему, Ристово имање, помало је издвојено тако да личи на салаш.
Ристо ИванишевићИначе, Ристова прича није типична исељеничка. У њој нема оних стандардних општих мјеста о исељавању. Послије другог свјетског рата, Ристо није падало на памет да напушта свој Богодо. Једно вријеме радио је у Јабланици, али 1952. године наиђоше велике поплаве.

Тада, у буквалном мислу, вода је Риста натјерала да напусти Херцеговину.

- Није вода - објашеава Ристо - него поток. Име му је Буковача. Тај поток однио ми је радну земљу и нанио 1.000 вагона камена.
Ристо се тада пресабрао. Од пољопривреде ништа. Мора ићи у надницу, радити за другога. Зато, одлучио је да дигне сидро и крене тамо гдје су други већ раније отишли. Овог пута није било никакве организације. Нико му није помогао, кренуо је сам са својом породицом. Шта се у међувремену десило, тешко је рећи.
Неки кажу да је Ристо радио непрекидно и вриједно. Као мрав. Други опет веле да је у свим тим годинама кафана била једино мјесто у коме сте га узалудно могли тражити. Какве је све вјештине и знања Ристо понио из Херцеговине, такође је тешко рећи. Успут, учио је све што је морао и што му је живот наносио. Био је и пољопривредник и зидар и тесар и све што је требало. То му се данас види на осмјеху али и на рукама.

Да сам остао у Херцеговини,
морао би ићи у надницу,
а овдје ја дајем посао надничарима

Данас, дакле, може да буде задовољан. Шта год стави на папир увијек је у плусу. За свог живота, да ништа друго, подигао је три куће. Посао му никад није тешко падао, никад није проклињао судбину, никад није много причао, него је гледао да сваки дан направи корак напријед.
- Јес, тако је било, док ме здравље служило. Кад си здрав све ти пјева и све ти је лако. Оног трамваја у Његошеву нема, али има дијабетеса, и мени је покуцао на врата. Ипак, ни то га претјерано не брине.
Живи са сином Лазом (1951) и снахом Љубом. Има још двије кћери, па онда - унучад и праунучад. Лазо је био превозник, али, поштосад нема посла, бави се само земљорадњом. Још се нада бољитку, још није продао камион.
- Држимо стоку, гајимо жито, продајемо јунад и бикове, држимо и свиње, имамо и десетак оваца. Лазо је још у доброј снази, али, каже ђед Ристо, с неким посебним задовољством, сада Лазов син Душан (1980) преузима имање.
- Он све покреће у кући. Млад је, здрав, јак, паметан. Завршио је пољопривредни факултет. Сад имамо 28 јутара земље а исто толико узимамо у аренду.
Душан се на још један начин везао за земљу. Оженио се и у кући се ускоро очекује дјечији плач. Питам Риста је ли данас сретан човјек?
-Јесам, са дјецом! Имам седам унучади, сви су завршили факултет. Интересује ме је ли га Војводина промијенила?
- Није. Иако сам овдје 50 година, стално сањам Херцеговину, сањам сваки камен, чини ми се сваку ноћ. Мада, да сам остао у Херцеговини, морао би ићи у надницу.
А овје?
- Овдје ја дајем посао надничарима.
И на најновији војвођански начин, који је већ ушао у вицеве, Ристо је прави домаћин. Зависи само од лијекова.
- Али, не само од лијекова.
Него, од кога још?
- Од оних мудреша који су нашли начина да у Војводини шећер и брашно буду скупљи него у Херцеговини?!



  • “Рођен у камену”,
    Сергеј Ћук

    Кршна земљо, кршем племенита!

    Гдје год скита

    дијете твоје,

    гдје год оде,

    гдје год сврати,

    пати вјечно за каменом

    ко за женом што се пати.

    Дјеца твоја

    из камена што се роде,

    нека ходе свијетом бијелим.

    Цијелим бићем она жуде,

    да се буде

    у колијевци од пламена,

    са јастуком од камена.

    Па ти љубе крше бијеле,

    па ти пију росу с траве.

    Главе нема, нема новца

    што купује Херцеговца.

    Земљо мила, земљо драга.

    Тако оштра, навијек блага.

    Од незнанца несхваћена.

    Од искона напаћена.

    Гдје год скита

    дијете твоје,

    гдје год оде

    гдје год сврати,

    пати вјечно за каменом,

    за каменом вјечно пати.

    И, једину жељу има,

    теби, мати, да се врати.

Контакт информације

  • Удружење Срба Херцеговаца и пријатеља у Србији
    21000 Нови Сад, Србија
    Адреса: Радничка 49
    Телефон: 021/6619-322
    Факс: 021/6619-322
    Email: udrsrbherc@gmail.com