ПОМОЗИМО ЂУРИШИ

ПОЗИВОМ НА БРОЈ 1412 ДАРУЈЕТЕ 1 КМ ЗА ЛИЈЕЧЕЊЕ ЂУРИШЕ ТЕПАВЧЕВИЋА ИЗ ГАЦКА

ПОМОЗИМО ДРАЖЕНУ

Оболелом Мостарцу је потребна наша помоћ

Удружење Срба Херцеговаца и пријатеља у Србији

Потомци Немањића по мушкој линији породица

Књига је писана према документима и литератури Ака-демика Др Јована Цвијића, његових следбеника међу којима има Академика, Доктора наука, професора, наставника и угледних свештеника, па пре свих коментара прво прочитајте литературу која је коришћена.

Од књига које је објавио запажене су: Збирка песама Српска Луча, романи Крст мојих предака и Господња нас љубав обасјала (писани по истинитим догађајима), При-че које морају бити испричане, Порекло породица пљева-ског краја, Потомци Немањића у српском роду и Старе српске племићке породице и велики родови у Херцеговини.

Потомци Немањића по мушкој линији породица

БОГУНОВИЋИ са огранцима

Дуго времена се сматрало да у српском роду не постоји потомака по мушкој линији од племићке династрије Немањи-ћа. Сам комунистички приступ истраживачкој науци, посеб-но кад су у пистању историјске истине, био је погубан по српски народ. Наслеђе таквог приступа настављено је и ка-сније, посебно у раздобљу развоја глобалистичке политике, када су многобројна истраживања спутавана или била изло-жена исмејавању, односно, негирана и била изложена нару-ченој политичкој критици. Овакав приступ научним истра-живањима смишљено је бацао у заборав читаве плејаде вр-сних истраживача које је предводио Академик Др Јован Цви-јић. Одвајали смо од свог српског бића многобројне научни-ке светског гласа који су цео свој живот проживели као Ср-би.
Међутим, у свом дугогодишњем истраживачком раду (скоро 40 година) успео сам да их пронађем захваљујући преданости старих истраживача који су се овим послом бави-ли од краја 19 века до данас. Значајне детаље ка том истра-живању открио сам у истраживачком раду Др Руже Ћук, ДУ-БРОВАЧКА ПОРОДИЦА НEМАЊА ПОРЕКЛОМ ИЗ ПЉЕ-ВАЉА, сарадника Историјског часописа, органа Историјског института при САНУ у коме је објавила свој рад и другим објављеним часописима (Гласник завичајног музеја – Пље-вља, књига број 2. 2001. године), о старим породицама на просторима Левер Таре и пљеваљског краја, где се налазе то-поними ове породице властелинске и манастир из 14 века, као и радовима из Дубровачких архива.
Па она пише:
- Лаврентије, касније у Дубровнику Ловрица, син Богу-на Немањића, који је био службеник на двбору цара Душана, заједно са њим и царицом Јеленом отишао је 1350 године у Дубровник и тамо остао да живи. По оцу Богуну прозвали су се БОГУНОВИЋИ, узели су славу Св. Јована и тамо живели око 250 година. Из Дубровника неки прелазе у Херцеговину и по Жури Богуновићу презивају се ЖУРОВИЋИ (ЗУРОВИ-ЋИ и ЗУРОВЦИ) и од њих су и две исламске породице ЗУ-ХРИЋИ и РАМОВИЋИ. Од Богуновића који су отишли у за-леђе Шибеника настале су породице: ЦВЕТИЧАНИ-ЦВЈЕ-ТИЧАНИ (БОРИЋИ), МИЉУШИ, ШКУНДРИЋИ, ГРМУ-ШЕ и КОВАЧЕВИЋИ славе Св. Јована.
Дубровачки Богуновићи су грађанска породица (звање стекли на основу иметка, порекла и угледа), која се помиње крајем 14 века у Дубровнику, припадала кругу дубровачких грађана Антунина, корпорацији најбогатијих трговаца, бро-довласника и финансијера, а ово се налази записано у Чин-гријиној генеалогији Антунина, што представља попис ду-бровачких грађана у трајању од три века. Према Чингријиној генеалогији, Ловрица (Лаврентије) Богуновић, син Богуна Немањића (имао и сина Сергија), дошао је у пратњи цара Стефана Душана у Дубровник 1350. године. Тада је српски цар Душан посетио Дубровник а Ловрица се налазио на срп-ском двору и у царевој пратњи. У Дубровнику вијићев се Ло-врица оженио женом Дражом, чији род није познат, са којом је имао синове Богоја и Андрушку. За Богоја се мисли да је млад умро и да се није женио, а Андрушка се оженио од тр-говачке и властелинске породице Предојевића, Милушом, кћерком Илије Предојевића, дубровачког трговца, у послед-њој деценији које је об14 века. Предојевићи су стара херце-говачка племићка породица. Родило им се седморо деце, три сина: Ловрицу, Илију и Никшу и две кћерке: Дражулу и Ра-дулу, и двоје чија имена нису забележена.
Други истраживач Др Илија Синдик, Цвијићев следбе-ник у свом делу Попис дубровачки породица од седмог века до 1922. године, помиње ову породицу као Немањиће-Богу-новиће.

ПОТОМЦИ НЕМАЊИЋА У СРПСКОМ РОДУ (По женској линији)

П Л Е М Е Н И К Ш И Ћ И

славе Св. Луку

ПЛЕМЕ НИКШИЋИ У СРПСТВУ

(Потомци Немањића по женској линији и породице са крсном славом Св. Луке)

О племену Никшићи писали су разни истраживачи и књижевници: Симо Милутиновић Сарајлија, Вук Караџић, Деметар (Димитрије) Пантић-Тирол, Архимандрит Нићифор Дучић, Атанасије Пејатовић, Радоје Ускоковић и Андрија Лубурић, а у скорије време и Др Жарко Шћепановић, Пре-драг Шћепановић и многи други истраживачи.
Сима Милутиновић Сарајлија био је од огранка Роваца (Гојаковића), објављено у ,,Правди,, београдској од 23, сеп-тембра 1936. године, као део његов аутобиографије. Милу-тина оца Симиног су дали на ћурчијски занат у Сарајево и то хаџи Јовану Селаку, (који је такође био од тог род). Старац од 100 година Драгутин, брат, деде песникова, предајући Се-лаку Симу, унука свога брата Милутина, предајући му и по-родични аманет о пореклу од Немањића, и наследству дава-ња појединих имена. (У овом племену су најчешће давана имена српских краљева из династије Немањића).
Вук Караџић је записао да је и поп Филип, војвода Ка-рађорђев из Новопазарског краја, био од племена Никшића, послао му је на стотине песама преко Васе Поповића кнеза пожешког.
Један део Требјешана, огранак племена Никшића се иселио за Русију 1814. године, а 1842. године у Београду је изишла књига Деметра Тирола, са насловом ,,Казивање ста-рих Требјешана,, и из ње се може видети да је Никша био од рода Немањића, и да му је ујак Краљ Стеван Вукановић Не-мањић, код кога је боравио у време градње манастира Мора-че као дечак. Тако га је једнога дана у манастиру Морачи угледао један српски свештеник, испосник, па сазнавши кога је порекла рече му: ,,Е дабогда од тебе сине остао широки траг по свим српским земљама,,. Никша је био праунук Сте-фана Немање, а унук Вуканов. Тако је после једног века до-шао на место где је требало да дође његов деда Сава (Раст-ко), у Оногошт који је био престоница Травуније и Захумља. Ту из Никшићке Жупе, где је Никша направио цркву посве-ћену своме светитељу и својој крсној слави из Грбља, Св. Лу-ки. Ту цркву ће у 19 веку обновити књаз Никола, тако она представља свету и велику заветину племена Никшића, која су се из тог краја расељавала по целој српској земљи.
Архимандрит Нићифор Дучић је забиљежио предање о Никшићима са насловом ,,Народно предање о Никшићима,, и штампано је у календару ,,Новом Требевићу,, (Сарајево) 1892. године. Записао је да је родоначелник племена Никши-ћа био је Никша, рођен у селу Кртоле у Грбљу, отац му се звао властелин Илијан (Владимир) Грбљановић и мајка Је-вросима (Ефимија), ћерке жупана Вукана, најстаријег син Стефана Немање, зачетника лозе Немањића. Војводе Никше, родоначелника племена Никшића, који се доселио из села Кртола у Грбљу негде у другој половини 13 веку. Одрастао је на двору свога ујака Стефана Немањића, ктитора манасти-ра Мораче, сина Вуканова који је тада управљао Зетом. Ник-ша је вођен господњом руком дошао у град који је био наме-њен Светоме Сави, а кога је Господња рука одвела на другу страну. Дошао је у град Оногошт, који ће касније по Никши добити име Никшић, као и племе које је од њега стасало.
Атанасије Пејатовић каже ,,био је неки Никша који је био слуга у манастиру Морачи код Стевана Дечанског,, (ра-ди се о Стевану сину Вуканову). Радоје Ускоковић, професор, пише у ,,Исељеним Ник-шићима,, а које је Штампао у ,,Зборнику радова Јована Цви-јића,, 1924. године, записујући све легенде о настанку овог племена, али апострофирајући ону да је Никша син Вуканове кћерке, која се удала у Кртоле за војводу Илију (Илијана) са славом Св. Луке и црквом посвећене њему у Гошићу и Кото-ру. Код Исељених Требјешана у Русији је сачувано је писано предање да су потомци Евросиме, кћери Стеванове (ово је грешка била је сестра Стеванова) од које је Никша.
Андрија Лубурић, један од најпознатијих сакупљача на-родног предања, у ,,Божићном Гласнику,, за 1935. годину под насловом ,,Племе Никшићи,, укратко описао њихово по-рекло. Каже да га је отуда протерао Балша Зећанин, а он ускочио код бана Угрена у Оногошт, па како се осили прво уби неког бана Радана (Радена) у Рваћеву, селу крај Оного-шта и освоји његове области, а касније убију и Угрена и узму и његове области.
Посебан допринос о сазнању породица из племена Ник-шића на просторима Колашина, Роваца и Мораче дао је све-штеник Секула Добричанин у свом делу ''Морача, Ровца и Колашин'', знаменита личност која је живела у 19 веку и оставио изванредне родослове о тамошњим породицама, а и сам је био изузетно образован и на духовном и на световном пољу. Његови родослови, рукописи и писања су веома аутен-тични, а многи сачувани у манастиру Мораче.
Веома значајна допринос о пореклу и расељавањима племена Никшића на подручје Потарја и Полимља дао је Др Жарко Шћепановић у свом делу ''Средње Полимље и Потар-је'', које просто импонује својим историјским истраживањима и податцима.
Морачки калуђери су, према сачуваном предању, изда-ли писану потврду 1649. године војводи Петру Гавриловићу Требјешанину, синовцу војводе Грдана, о његовом пореклу од ''књаза Никше'', за кога се наводи да се истицао љепотом, добротом, храброшћу и мудрошћу. Ова писана потврда је преписана 1745. године у манастиру под Лаством у Грбљу и послужила старим Никшићима и Требјешанима за казивања. Први помен племена Никшића у дубровачким архиви-ма, наводи Др Јован Ердељановић, и датира од 20 септембра 1355. године. У том документу Витоје Никшић са још шест свједока из Оногошта, обавезује се Дубровчанину Јунију Грубешићу, да ће Никец Никшић планити Грубешићу 19 перпера до Божића; ако он не плати, да су они дужни плати-ти до коризме (ускршњег поста). У которском и дубровач-ком архиву из 1399. године позната су два документа, према којима се Дубровчани жале Јелени Катарини, првој жени Сандаља Хранића, на неке Влахе никшићке: ''догоше овамо власи Никшики''. Важан је и помен Никшића из 14 века у ко-ме се први пут јављају Никшић, као име предела. У питању је забелешка Судског архива у Котору у којој стоји: ''Ја Радоња Нинковић из Никшића из Зете, ...'' Наводи Петар Шобајић, О Никшићима, на страни 30-31.
Шобајић даље прича о племену Никшићима из 16 века и војводи Грдану као доминантној личности тог времена и простора у борби против Турака, подрђан од тадашњег срп-ског патријарха из Пећи, Јована. Његови ће потомци касније имати значајна учешћа у кандијском и морјском рату. Грдан је дигао устанак против Турака 1597. године, у коме су уче-ствовала сва околна српска племена. Грдан је умро 1612. го-дине, заменио га је војводство син Јован, а њега брат Гаврило.
У Никшићкој Жупи живе потомци старог племена Лу-жанима, за које неки неупућени историчари тврде да су илир-ског порекла, али то није тако, то је старо српско племе. Лу-жани као и многа племена као што су Матаруге, Букумири, Риђани, Кричи, Шпањи итд. су стара српска племена. Лужа-нима у овом крају припадају: Коџуловићи, Џогановићи и Машнићи, славе Св. Луку, славу коју су узели од досељеника из племена Никшића из економских разлога. У неким истра-живањима сам налазио да су неки славили пре тога Св. Симе-уна (светитељско име Стевана Немање).
У Никшићкој Жупи и Ровцима најмногобројни су по-томци војводе Никше, родоначелника племена Никшића, ко-ји се доселио из села Кртола у Грбљу негде крајем 13 или по-четком 14 века. Никша је био син грбљанског бана Владими-ра (Илијана) Грбљановића и Јевросиме (Ефимија), ћерке жу-пана Вукана, најстаријег син Стефана Немање, зачетника лозе Немањића. Стефан Вуканов је био градитељ манастира Мо-раче и код њега (ујака) је Никша провео неке дечачке дане. Тако га је једнога дана у манастиру Морачи угледао један српски свештеник, испосник, па сазнавши кога је порекла ре-че му: ,,Е дабогда од тебе сине остао широки траг по свим српским земљама,,. Никша је био праунук Стефана Немање, а унук Вуканов. Тако је после једног века дошао на место где је требало да дође његов деда Сава (Растко), у Оногошт, који је био престоница старе Херцеговине. Кад је дошао на под-ручје Оногошта, затекао је као управника ове области бана Угрена Јеринића, са којим је у почетку склопио савез против неких заједничких непријатеља. Како је јачала Никшина моћ, јављала се и жеља за влашћу, па су једнога дана Угрена у Никшићкој Жупи убили синови Никшини. Никша је са своји-ма преузео власт над тим делом Херцеговине, али није проте-рао Угреновиће, племе које је добило име по бану Угрену, оставио им је јужне и југоисточне делове никшићког поља, такозвано Горње Поље и околину. Ту у Никшићкој Жупе, где је Никша направио цркву посвећену своме светитељу и својој крсној слави из Грбља, Св. Луки и која је била мала црквица, после више векова њу ће обновити у 19 веку књаз Никола, тадашњи владар Црне Горе, тако она представља свету и велику заветину племена Никшића, која су се из тог краја расељавала по српским земљама.
Јављају се неколике претпоставке о именима неких Никшиних синова, али су се највише одржали називи: Радо-вана, Милутина, Владимира, Гезимира и Гојака.
Никшу су убили једнога дана на пасиштима Жупе, на Лукавици, у месту Требијешу, на планини Рави, неке разбој-ничке банде које су крстариле по разним крајевима. Видели су лепо обученог човека и не знајући ко је убили су га и узе-ли му коња. На први пазарни дан у Подгорицу дошао је ње-гов син Радован, знајући нарав разбојника да би мога наићи на њих. Тако је и било, прво је угледао Никшиног коња, кога је један од разбојника довео да прода. Радован је вешто извео крвника из масе народа а онда га убио и узео му коња. Тако се у Никшићкој Жупи налази споменик и војводи Никши, ис-под брда Оштреља, у селу Заграду, у сеоском гробљу, налази се масивна плоча са кружним орнаментима, за које се каже да је Никшин гроб. Испод те плоче обрушен стуб без орнамена-та, за које народ мисли да је споменик Никшине мајке или жене. На месту погибије на Лукавици, потомци Никшини су у облику тесаног камена поставили обележје звано ''Никшин киљан''.
Дуго година после Никшине смрти његови наследници су се презивали Никшићи и под тим презименом се неки се-лили у разне крајеве Српства.
Приликом исељавања и касније од породица из Ник-шићке Жупе и Роваца поникао је повелики број познатих личности, набројаћемо неке: војвода Грдан, вођа устанка против Турака у 16 веку у Херцеговини; Гаврило Рајић Ра-шковић, српски патријарх у Пећи (1648-1656); Сима Милу-тиновић-Сарајлија учитељ Његошев, публициста и истори-чар, један од најобразованих људи тадашње Европе; војводе Карађорђеве Стеван и Петар Добрњац, из пожаревачког кра-ја; архимандрит Хаџи Милентије Симеуновић Никшић из Љубићког краја; војвода Карађорђев Анте Богићевић из Ло-зничког краја; Миливоје Блазнавац Петровић, министар и на-месник српске владе из села Блазнаве у Јасеници; чувени тр-говац Милутин и његов син Илија Гарашанин из села Гараша у Јасеници, министар унутрашњих послова и писац ,,Начер-танија''; задужбинар Миша Анастасијевић-Капетан Миша, ве-лики српски задужбинар; ужички владика Јањићије Нешко-вић Јања, подизао школе цркве, школе и обновио манастир Жичу; кнез Теодосије из Орашца, који је први предлаган за вођу Првог српског устанка; Поп Филип, Карађорђев војвода у Новопазарском крају; Хаџи Рувим, архимандрит манастира Боговође и Петар Николајевић Молер, војвода Карађорђев, стриц и синовац од братства Хаџића из ваљевског села Баби-не Луке; Карађорђев војвода Јанко Катић из космајског села Рогача; војвода устанички Тома Вучић Перишић и његов брат од стрица архимандрит Милентије Павловић из Груже; Милутин Савић Гарашанин, творац ''Начертанија'', прота За-харија из ужичког села Кремана; преци Јована Скерлића, критичара и књижевника; кнежеви Грбовићи у ваљевском се-лу Мратишићу; жена Карађорђева Јелена, од братства Јова-новића из села Маслошева у Јасеници; кнегиња Љубица, од братства Вукомановића из таковског села Срезојевца; краљи-ца Драга, од братства Луњевица-Милићевића из таковског села Луњевице; познати научник Љуба Стојановић; велики српски војвода Степа Степановић; историчар и учесник Са-рајевског атентата Васа Чубриловић; генерал Вељко Кадије-вић; први председник Српске академије наука Јосиф Панчић, академик Душан Каназир; академик Петар Влаховић; херце-говачка песничка душа Алекса Шантић; душа српског савре-меног песништва песник Матија Бећковић; српски Орфеј, пе-сник Добрица Ерић; академик Јован Рашковић, књижевник Миодраг Булатовић; књижевник Бранко Ћопић; афористи-чар Миодраг Булатовић ВИБ; песник Слободан Ракитић; вој-вода и председник српских радикала Војислав Шешељ; бив-ши премијер Зоран Ђинђић; градоначелник Београда Драган Ђилас; политичар Расим Љајић и Ненад Чанак; публициста и политичар Милован Ђилас; политичар и револуционар Вељ-ко Влаховић; и политичар Петар Велебит; политичар Маја Гојковић; глумице Снежана Никшић; глумци Гојко Шантић, Ненад Окановић и Небојша Кундачина; психолог Жарко Требјешанин; адвокат Требјешанин; сликар академик Душан Оташевић, новинар Стеван Никшић; кошаркашки тренер Богдан Тањевић и кошаркаш Миховил Накић, Никола Пеко-вић и Дејан Котуровић; фудбалери Душан Савић, Војкан Ме-лић, Јосип Скоблар, Баста, Фахрудин Мушовић, Марко Мли-нарић, Ненад Милијаш, Спајић, Шкрбић, Рамљак, Бркљач, Билић, Пецељ, Баждаревић, Јокановић, Ракитић и Ратомир Дујковић; одбојкаши отац Милош и синови Никола и Влади-мир Грбићи; одбојкаш Милош Никић; велики српски гуслар Бошко Вујачић; српски привредници Вук Хамовићи и Мио-драг Костић; певачице Лепа Лукић, Емина Јаховић, Ана Ко-кић, Јелена Броћић и Ивана Селаков, и певачи Жељко Јокси-мовић, Петар Грашо и победници серијала ''Ја имам таленат'' за 2011. годину брат и сестра Пековићи, боксерски шампион Саво Пушица, и још многе јавне личности из све три вере.

Божидар Кљајевић, књижевник
060 71 777 88 / 2190-884
Првомајска 7/11 Земун


Aктивности Удружења

  • 200 година рођења Његоша
  • ХЕРЦЕГОВАЧКО ВЕЧЕ 2011.
  • ИЗЛОЖБА ЕТНОГРАФСКИХ ЕКСПОНАТА ИЗ ЗБИРКИ МУЗЕЈА ХЕРЦЕГОВИНЕ ИЗ ТРЕБИЊА
  • ИЗЛОЖБА ЕТНОГРАФСКИХ ЕКСПОНАТА ИЗ ЗБИРКИ МУЗЕЈА ХЕРЦЕГОВИНЕ ИЗ ТРЕБИЊА
  • Нова година 2014.
  • Приредба у НИС-у
  • Раштанијада

Контакт информације

  • Удружење Срба Херцеговаца и пријатеља у Србији
    21000 Нови Сад, Србија
    Адреса: Радничка 49
    Телефон: 021/6619-322
    Факс: 021/6619-322
    Email: udrsrbherc@gmail.com